Russian (CIS)French (Fr)English (United Kingdom)
VK / Facebook
vkontakte logo     facebook
...

Если бы я хотел сделать самый лучший комплимент певцу, это был бы: у него есть свой почерк.

Ты слышишь, как он поет, и тебе не надо знать песню - это Даниель Лавуа.

Брюно Пельтье

Регистрация/Вход
сейчас на сайте
Нет
Главная Творчество Дискография

Le cimetière des rêves

Paroles: Patrice Guirao;
Musique: Daniel Lavoie

C'est quelque chose au fond de soi
Qui nous ressemble et ne change pas
Un champ tout barbelè, des soleils enchaînés

On’y arrive un jour trop tard y'a rien qui le signale
Que le poids et le trop-plein
De tous ces trucs tellement banals

À force d'avancer quoi qu'il en coûte
Pour se mettre à l'abri
À force de tout laisser sur sa route
C'est la vie qu'on oublie

À force d'avancer et coûte que coûte
Pour chercher un l'abri
À force de tout laisser sur sa route
C'est sa vie qu'on renie

Y'a des pierres que le vent soulève
Des regrets que l'on achève
On trouve la vie trop brève
Dans le cimetière des rêves (bis)

On regarde tout autour se disant que c'est trop tôt
Qu'on n'a pas tout fait le tour c'est un champ
de coquelicots

Ils sont là, dans leur sommeil plus rien ne f'ra
Qu'ils se réveillent
Ni nos révoltes ni nos espoirs ni nos pardons
si dérisoires

À force d'aller de doute en doute pour devancer la vie
À force de ne rien trouver sur sa route
C'est sa vie, qu'on renie

Quand il n'y a plus de route et plus rien devant
Quand il n'y a plus de doute qu'il ne reste plus
de temps

Y'a les pierres que le vent soulève
Des regrets que l'on achève On trouve la vie trop brève
Dans le cimetière des réves (bis)

 

Кладбище сновидений.

Слова: Patrice Guirao;
Музыка: Daniel Lavoie

Это что-то в самой глубине души,
Что на нас похоже и не меняется
Поле, ощетинившееся остатками колосьев, закованные солнца.

Однажды мы приходим слишком поздно и ничто не указывает нам на то,
Что бремя слишком велико.

Идти вперед через силу, чего бы это ни стоило,
Чтобы оказаться в укрытии.
Вынужденные оставить все на своем пути.
Это жизнь, которую забывают.

Идти вперед через силу во что бы то ни стало,
Чтобы искать пристанище.
Вынужденные оставить все на своем пути.
Это жизнь, от которой отрекаются.

Там есть камни, которые перекатывает ветер,
Сожаления, что жизнь конечна.
Мы находим жизнь слишком краткой
На кладбище сновидений.

Смотришь вокруг, говоря себе, что еще слишком рано,
Что мы еще не прошли все до конца это маковое поле.

Они здесь, в своем сне, и уже ничто не заставит их проснуться:
Ни наши протесты, ни наши надежды, ни наши извинения – такие смехотворные.

Вынужденные пройти от сомнения к сомнению, чтобы опередить жизнь.
Вынужденные не найти ничего на своем пути.
Это их жизнь, от которой они отрекаются.

Когда больше нет дороги и больше ничего нет впереди.
Когда больше нет сомнений, что времени больше не осталось.

Там есть камни, которые перекатывает ветер,
Сожаления, что жизнь конечна.
Мы находим жизнь слишком краткой
На кладбище сновидений

Перевод: Maria Bogatova